недеља, 15. октобар 2017.

БЕСЕДА о последњој молитви Христовој за верне


Оче, хоћу да и они које си ми дао 
буду са мном гдје сам ја (Јов. 17, 24). 
Ево воздајанија трудбеницима Божјим! Ева славне награде следбеницима Христовим! Оно што Син Божји хоће, и Отац хоће, и Дух Свети хоће. А оно што Света Тројица хоће, оно бива. А шта хоће Господ Син Божји? Он хоће, да и ученици Његови буду са Њим заједно у царству небеском; и не само Његових 12 ученика него и сви они, вели Господ, који ме узвјерују њихове ријечи ради (17, 20). У те се и ми рачунамо, браћо моја, који се крстисмо и веру апостолску примисмо и одржасмо; али само под условом, ако се сами тога великог блага не одрекнемо неделима својим, одступањем од вере, нечистотом греха, богохулним речима и помислима. Оче, хоћу, говори Господ даље, да виде славу моју коју си ми дао. Нека нико не закључи из ових речи, да је Син мањи од Оца. Јер пре тога сам Господ говори Оцу Своме: ја тебе прославих (17, 4). Видите ли, какво је равенство Оца и Сина, и каква је бесконачна љубав Њихова међусобна. Ја тебе прославих... и сад прослави ти мене, оче. Но да слава Христова не почиње на земљи и у времену, показују речи Господа Христа – славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде. То није, дакле, слава земаљска ни времена, нити слава светска и људска, него слава небеска, вечна, непролазна, неисказива. Како, на име, хоће Син Божји да Га Отац прослави? На тај начин што ће ту небеску и вечну славу показати свима онима који Сина Његовог послушаше, за Њим пођоше и заповести Његове испунише. У тој слави жели човекољубиви Господ да и ми узмемо учешћа – не само апостоли него сви ми који се именом Његовим именујемо. О милости, о човекољубља! Догма нашег бесмрћа и живота вечног и славе вечне није од људи, браћо, него од самога Господа и Спаса нашег. О да нас само телесне бриге, леност на молитви, и узајамна мржња не одвоје од ове славе Христове, од живота бесконачнога! 
О Господе благи и милостиви, опрости нам грехе наше и даруј нам царство Твоје вечно. Теби слава и хвала вавек. Амин.







БЕСЕДА о страху и радости у Богу


Служите Господу са страхом, и
радујте се њему с трепетом
 (Пс. 2, 11). 
Царевима и судијама земаљским говори пророк Божји ове речи. Јер су они склони охолости и раскалашности због силе и богатства, које им се даде. О цареви и судије, грумење прашине под ногама Божјим, не заборавите, да сте ви само слуге Божје, најамници од данас до сутра! О чему мисли најамник у њиви копајући цео дан? О плати, коју ће у вече примити. Чиме се поноси најамник? Не тежачењем, него платом. Чему се радује најамник? Труду и зноју или плати? Наравно плати. И ваша је служба на њиви овога живота тежачење најамничко, о цареви и судије. Зато служите Господару своме, који вас је најмио, са страхом, јер не знате, како ће Господар ваш на крају оценити труд ваш и какву ће вам плату дати. Служите са великом смиреношћу говорећи сами себи: ми смо непотребне слуге (Лк. 17, 10). Неизвесно је, да ли ћете примити награду или казну, када у гроб сиђете и пред Цара Судију изиђете. Отуда страх мора испуњавати све дане службе ваше. 
Радујте се њему с трепетом. Радујте се радошћу чистом и светом, као што се и ангели радују Богу живоме и неприступноме. Чистотом и светошћу мирише рајска радост, а злурадост адску прати раскалашан смех. Зато је рајска радост трајна, док се адски смех смењује гневом и јауком. Служити са страхом, јер је Господ праведан: радујте се г трепетом, јер је Господ узвишен и свет. О Господе Боже наш, праведни и узвишени, страшни и свети, сав је наш живот на земљи служба Теби и радост о Теби. Ако не служимо Теби, служимо пропасти својој; и ако се не радујемо о Теби, радујемо се о црном злотвору своме. Клањамо Ти се и молимо Те, помози нам, да службу нашу управљамо страхом Твојим, и радост нашу чистимо трепетом од Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
























МОЛИТВА ИСУСОВА – владика јегарски Порфирије


Началници људског рода, првоздани њуди живели су у близини Божијој, слушали су глас Његов и разговарали са Њим. Свети Јован Златоусти пише да је човек ''живео у рају наслађујући се разговором са Богом и радовао се што је могао да се обраћа Господу слободом детета према оцу… Анђели су дрхтали пред Богом, Херувими и Серафими се нису усуђивали да гледају у Њега, а човек је с Богом разговарао као пријатељ с пријатељем.''
Овај разговор, ово општење јесте молитва. Трајала је све дотле док је човек волео Бога и док је био послушан Његовој светој вољи. Непослушањем вољи Божијој човек се удаљио од очинске љубави Његове, те тако лишио себе општења са Творцем својим. Покушај и напор човека да превазиђе беду отућености и одступништва од Бога и да приведе ум, срце и свеколико биће у исправну, природну, здраву везу са Богом, у везу која јесте блаженство, зове се духовни живот. Пут духовног живота на који указују свети оци, пут који води остварењу циља човековог бића неизоставно обухвата молитву.
Када човек, подвижник вере превазиђе свој егоизам, изађе из граница свог индивидуума и кроз веру уђе у нову, онострану реалност, тада је сваки његов покрет повезан са молитвом; он гледа молитвом, осећа молитвом и живи молитвом.
Немогућ је било који вид духовног живота или покушаја приближавања Богу без молитве. Молитвом човек васпоставља прекинути разговор са Богом; њом постаје пријатељ Божији; кроз њу се сједињује са Богом. Свети Јован Златоусти вели: ,,Ако неко лиши себе молитве, чини исто што чини онај који вади рибу из воде. Што је вода за рибу то је и молитва за наш живот.” Зато апостол Павле подстиче: ''молите се непрестано.''
Молитва је, међутим, веома тешка делатност. Потребно је да човек активира сву своју личност у молитви; да разапне своје страсти и грешне помисли које носи у души. ''Молитва је умртвљење представа воље тела” вели свети Исак Сирин, ''али она је и извор спасења.''
Свети оци по преимућству молитвом називају тзв. молитву Исусову, умно-срдачну молитву. Ова молитва је централно занимање благочестивих хришћана, поготово монаха у свим манастирима; посебно је омиљена на Светој Гори Атонској. О тој молитви ћемо покушати да кажемо неколико речи.
У наше време молитва именом Исуса постаје све распрострањенија на свим континентима. Много тога написаног о њој заслужује пажњу; али истовремено, било је изречено и много неприличних идеја. Целокупна теорија ове молитве могла би се изложити на неколико страница, али је њена практична примена у хришћанској аскетици везана за толике тешкоће, да су од давних времена оци и учитељи Цркве на све начине убеђивали боготражитење да Исусовој молитви треба приступити бојажљиво, тражећи најпре руководиоца који је већ прошао овај подвиг.
Шта је Исусова молитва? Њена спољашња форма лако се учи. Она се састоји од свега неколико речи: ''Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме.'' Ова реченица по жељи и личној потреби може да се скрати или да се прошири. Можемо да се молимо говорећи: ''Господе Исусе Христе, помилуј ме.'' Исто тако уз додавање речи грешног, можемо да изговарамо: ''Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног (грешну).'' Свако је, међутим, слободан да кроз своје лично искуство открије посебан склоп речи који одговара његовим личним потребама. По предању филокалијских Отаца постоје три категорије молитве, које нису независне једна од друге, него су само различити ступњеви једне исте реалности.
Први ступањ јесте молитва уснама, молитва вербална. Много година верници изговарају молитву: ''Господе Исусе Христе...'' гласно, не тражећи вештачке начине сједињавања ума и срца. У манастирима, на пример, непрестано и на сваком месту молитва се изговара, без обзира на то које се послушање обавља. И док је монах у кухињи или у башти, или били чим да се бави, он непрекидно призива Име Христово. Ако неколико монаха заједно обавњају неко послушање, они се тада труде да избегавају многословље и празнословље заједно се молећи. Наиме један изговара: ''Господе Исусе Христе Сине Божији,'' а други додаје: ''помилуј нас,'' а остали умом прате изговорене речи. Исто чине и благочестиви хришћани у својим породицама. Тако се и све оно чиме се молитвени људи баве напаја молитвом и све постаје једна литургија, један славопој Богу, једно непрестано богослужење. Ту се вера и живот поклапају, теорија и пракса постају једно. Свака стопа земље постаје свети олтар са којег се узноси богоугодна жртва Богу. То значи да оно што заокупља пажњу како почетника, тако и онога који је већ узрастао у молитви, јесте покушај да се свакодневни живот усагласи са заповестима Христовим. Вековно искуство овакве аскезе је показало да се, Божијим дејством, ум сједињује са срцем када монах прође значајан период испуњен послушањем и уздржањем и свеукупним подвигом, када се његов ум и само тело старог човека у довољној мери ослободе власти греха.
Други ступањ је умна молитва. На овом ступњу молитве, речи се не изговарају гласно него умом; не покрећемо усне и језик. Умом изговарајући речи, покушавамо да схватимо њихов смисао и да лагано свој ум затворимо у речи молитве. Паралелно с тим, упорно се одбацују помисли које нас везују за свет, као и маштања, не само она грешна, него и она која су наизглед добра. Када се налазимо на било којем од прва два ступња, још увек смо у спољашњој молитви. Ту се ми још обраћамо Богу тражећи нешто од Њега. Но, та спољашња молитва је неопходна да би се дошло до унутрашње, до умнно-срдачне молитве, где се Бог обраћа нама. Молитва не значи да чинимо само одрећене благочестиве радње и да изговарамо благочестиве речи. То није нека тренутна радња, већ једно трајно стање. Молити се значи непрестано стајати пред лицем Божијим и изграћивати са Њим личну везу. Молитва је сазнање у сваком дамару свог бића да постојим да сам истински жив само у Богу и да је Он у мени. Овоме се на првом и другом ступњу тежи; на трећем ступњу, овакво стање и осећање се задобија.
Трећи ступањ јесте умно-срдаћна молитва, и одликује се повезивањем ума и срца. Да би се ово остварило, поред спонтаног изговарања молитве при разним делатностима, неопходно је и планирано, систематско практиковање. То значи у одрећено време одређен број молитава се изговара под одређеним условима. Иако ниједан положај тела нема вредност сам по себи, подвижник молитве најчешће у некој замраченој просторији, седећи на ниској столици, покушава да умири све покрете душе и тела и приклања главу према грудима; у себи изговара молитву, лагано удишући ваздух са речима: ''Господе Исусе Христе Сине Божији,'' а затим при издисању завршава молитву ,,помилуј ме грешног. ” При удисању, пажња ума у почетку прати кретање ваздуха и зауставља се на горњем делу срца. После извесног времена проведеног у таквој молитви мисли бивају сабраније, а ум се смешта у близини срца или чак може и да уђе у срце.
Искуство показује да овај начин молитве пружа уму могућност да види не само физичко срце, него и оно што се у њему (на духовном плану) дешава; каква осећања се у њему рађају; какве мисаоне представе долазе споља. Таква пракса може довести до тога да монах боље осећа своје срце и да у њему пребива уз пуну пажњу ума, немајући више потребу да прибегава психосоматској техници.
Молитва која је почела као молитва уснама, где се речи изговарају гласно, споља, постепено се развија у унутрашњу молитву и постаје наш саставни део; почиње да се изговара сама. Врхунац ове молитве је када се одозго дарује подвижнику пламен који наслаћује срце осећњем љубави Божије и који узноси до духовних вићења. Понекад бива праћена и виђењем светлости. Тај пламен, међутим, не може се привући никаквом вештином, него се увек добија благодаћу Божијом, као дар Божији.
На прва два ступња молитве наглашено је оно што чини човек. На трећем, пак, ступњу иницијативу преузима небески Пријатељ човеков; Његово дејство је темељ заједнице. Зато свети Григорије Синајски и каже да је молитва Бог. Не нешто што ја започињем, него заправо нешто у чему ја учествујем. Не што чиним ја, него Бог у мени. По речима апостола Павла: ''не живим више ја, него Христос у мени.'' На овом ступњу, човек је дужан да ћути и да пусти молитву да се одвија сама, тј. да остави Богу да говори. Другим речима, истинска, права, аутентична молитва се збива када престанемо да говоримо и када почнемо да слушамо, с пажњом у срцу, безгласни глас Божији. Ту молитва није нешто што ми поседујемо, него се читаво наше биће претвара у молитву. Сав живот постаје славословље; свако дело, свака енергија, чак и један осмех, треба да буде химна Богу, молитва. То је оно што је потребно свету: не људи који изговарају молитву ређе или чешће, него људи који јесу молитва.
У молитви Исусовој постоји један кружни ток – непрестано смењивање усхођења и силажења. У првој половини молитве узносимо се Богу говорећи: ''Господе Исусе Христе, Сине Божији,…'' а затим враћамо се себи скрушено: ,,помилуј ме грешног.” Ова два момента повезана су речју помилуј. Реч помилуј премошћује понор између праведности Божије и пале природе човекове. Онај ко говори Богу помилуј ме, оплакује своју недостојност, али истовремено показује један вапај наде. Говори не само о греху, него и о његовом превазилажењу. Потврђује да нас Бог, у свој својој слави прима иако смо грешни; довољно је само да ми прихватимо да нас Он узме у своје наручје.
Молитва Исусова није резервисана само за неке затворене, посебно посвећене кругове, на пример монашке. Напротив, она припада свима који чезну за Христом и свакоме омогућава да ступи у везу са Њим, без обзира на звање и достојанство, без обзира на образовање и узраст. Она се као темељ духовног живота препоручује свима и на сваком месту.
Неће бити на одмет да нагласимо да у молитви Исусовој нема ничег магијског и аутоматског. Ако се не трудимо да испунимо заповести Христове, узалудно ће бити и призивање Његовог имена. Он сам је рекао: ''Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима'' (Мат. 7,21). Онима, пак, који молитву раздвајају од добродетељи, најавио је страшну пресуду: ''Никад вас нисам знао; идите од мене сви који чините безакоње'' (Мат. 7,23). Молитва није ствар интелектуалних спекулација. Често мислимо да су разговори о духовним темама довољни за духовни живот. Оно што је Бог Светим оцима и подвижницима Цркве даривао после неколико деценија проведених у подвигу, данас би многи хтели преко ноћи, магијски, само техником изговарања речи молитве да постигну. Право стање стрвари је, међутим, другачије. Као што је Мојсеј стрпљиво подносио тешкоће подвига да би видео Онога који је невидљив, тако и ми морамо одлучно и истрајно да водимо духовни живот – живот и молитве и добродетељи – да бисмо се коначно сјединили са Тројичним Богом. Постоје такође, бркања молитве Исусове са јогом, будистичком праксом, трансцендеталном медитацијом и томе слично. Главна разлика између хришћанства и свих других праваца састоји се у томе што је у основи нашег духовног живота Личност Бога која се открива личности верника, док поменути други путеви следбенике одводе у област апстрактног, трансценденталног Апсолута, у имперсоналну аскетику, где нема ни Бога нити човека као личности. Циљ молитве Исусове је задобијање Духа Светога. Другим речима, циљ молитве је истоветан са циљем читавог нашег духовног живота, и постојања уопште, а то је обожење, уподобљење наше личности Богу. Исусова молитва је наша делатност којом сарађујемо са Божанском благодаћу на овом Свештеном путунашег сједињења са Христом. Почињемо од просте, спољашње молитве која одговара нашем духовном узрасту, и полако напредујемо; наш живот још овде, у историји, постаје један са Његовим животом и нетварна светлост преображења прожима сваки делић нашег бића, претварајући га у присуство Божије, при чему Бог остаје Богом, а човек увек остаје човеком.























субота, 7. октобар 2017.

АКАТИСТ СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ И ПОБЕДОНОСЦУ ГЕОРГИЈУ


Кондак први
Бранитељу војводи и победоносцу Георгију саставимо похвалу као нашем заступнику и брзом помоћнику. А ти, свети великомучениче, имајући слободу пред Господом, ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо: Радуј се, Георгије, велики победоношче.


Икос први


Творац Анђела и Саздатељ свеколике твари, јавивши те Цркви Својој као поборника вере и као непобедивог страдалца за веру, побуђује нас, свети Георгије, да те за страдалничке подвиге твоје овако величамо:
Радуј се, јер си Исуса Сина Божија до краја љубио.
Радуј се, јер си за име Његово душу своју с љубављу положио.
Радуј се исповедниче од Бога призвани.
Радуј се витеже благодаћу Божијом прослављени.
Радуј се сажитељу Анђела.
Радуј се равностојатељу Пророка.
Радуј се, Георгије, велики победоношче.


Кондак други


Видећи гоњење хришћана од многобожаца, ти се, богомудри, ниси уплашио, него си као диван војник Христов, раздавши све своје сиромасима, добровољно похитао на неправедни скуп њихов, певајући Христу вожду и Богу своме: Алилуја.


Икос други


Мудро схвативши Једнога Бога, богодолично обожаваног у Три Лица, ти си Га непоколебљивим умом исповедио на скупу многобожаца, и тако изобличио безумнога цара безумно обожавање твари. Тога ради за високу мудрост своју прими од нас, свети Георгије, срдачне похвале:
Радуј се јединог истинитог Бога проповедниче.
Радуј се Пресвете Тројице верни заштитниче.
Радуј се, јер си велику тајну православне вере невернима показао.
Радуј се, јер си заблуду идолопоклонства изобличио.
Радуј се божанствени говорниче.
Радуј се животе мудрошћу испуњени.
Радуј се, Георгије, велики победоношче.


Кондак трећи


Сила Божија која просветљује свакога човека који долази на свет, посети и тебе, смиреноумни Георгије, када си се злопатио у тамници: јер си се ти, презревши као ђубре све пролазне ствари овога света, приљубио јединоме Христу, да би, борећи се храбро за име Његово, удостојио се певати Му вечито са Анђелима: Алилуја.


Икос трећи


Имајући ум и срце озарене духом Светим, ти си се побуђен Њиме запалио ревношћу да се бориш за име Христово, јер до смрти јуначки стојећи у вери, ти си изобличио надмену гордост  незнабожног скупа. Тога ради ми те, свемудри Георгије, хвалимо овако:
Радуј се штите, подигнути на одбрану побожности.
Радуј се мачу истргнути на посечење безбожности.
Радуј се стубе вере.
Радуј се бедеме и тврђаво Цркве Христове.
Радуј се украсе верних.
Радуј се страху и посрамљење неверних.
Радуј се, Георгије, велики победоношче.


Кондак четврти


Дишући убиством на тебе, страдалниче Георгије, безумни мучитељ, жељан крви твоје као жедан пас, нареди да тело твоје вежу за точак и да те ставе на најстрашније муке; а ти, јачајући у Господу, са тврдом надом клицаше к Богу: Алилуја.


Икос четврти


Диоклецијан и жреци идолопоклонички, чувши од тебе речи мудрости, распалише се силном злобом противу тебе, нарочито када ти рече: “Царе мучитељу, зашто ме узалуд истјазаваш? Та мени је Христос живот, и умрети за Њега – добитак. Тешко ти је противу бодила праћати се.” Тога ради, знаменити Георгије, ми ти кличемо овако:
Радуј се, јер си за јуначко исповедање вере крв своју на точку лио.
Радуј се, јер си крвљу својом славље вере увеличао.
Радуј се апостола саревнитељу.
Радуј се добровољних страдања Христових подражатељу.
Радуј се вере непоколебиви поборниче.
Радуј се тврђи од дијаманта страдалниче.
Радуј се, Георгије, велики победоношче.


Кондак пети


Боговођеној звезди био си сличан, свети Георгије, јер чудесним исцељењем од Анђела и видљивим одрешењем са точка, ти научи неверне да верују у Тројицу једносушну и да заједно с тобом певају: Алилуја.


Икос пети


Видећи како очигледно бивају на теби чудеса силе Божије, људи с кротошћу примише од тебе учење Христово, свети великомучениче, и повикаше говорећи: Ваистину је велик хришћански Бог. Тога ради славећи и ми, славни Георгије, кличемо ти овако:
Радуј се, јер си лучезарном речју спасења разагнао таму неверја.
Радуј се, јер си мученичким исповедањем вере обратио ка Христу неверне.
Радуј се, јер легионе земаљских војника преводиш у небеску војску.
Радуј се, јер као војник Христов ти са небеским војницима наставаш.
Радуј се славо ратобораца.
Радуј се красото пресветлог лика светих мученика.
Радуј се, Георгије, велики победоношче.


Кондак шести


Угледавши се на проповеднике истине, духовне апостоле, ти си се крстом распео свету, страдалниче: јер као Јона у утробу кита, тако ти у негашени креч би стрмоглавце бачен, да се тебе ради прослави дивни у светима Господ, коме ти и у кречној јами, као у храму славе, духовно клицаше: Алилуја.


Икос шести


Свемоћни победитељ ада и смрти Исус, који је заблистао у тродневном васкрсењу Свом из гроба, спасе те из адове трулежи страдалче Георгије: јер те после три дана нађоше жива у кречу и где са подигнутим рукама славиш Бога. Због тога се силно уплашише и препадоше. А ми, радујући се, узносимо ти победну песму:
Радуј се, јер срамно бачен у кречну јаму ти обори надмену 
гордост ђавола.
Радуј се, јер дивно спасен Богом ти победи свирепост мучитеља.
Радуј се, јер се ти незлобиви мољаше за оне што то зло чињаху као за добротворе.
Радуј се, јер си за обраћење њихово патио као апостол Павле за обраћење Јевреја.
Радуј се човече жељени.
Радуј се сасуде изабрани.
Радуј се, Георгије, велики победоношче.


Кондак седми


Хотећи да на сваки начин срце твоје заведе у заблуду идолопоклонства, незнабожни мучитељ смишља да те преласти волшебним чинима: а ти, богоизабрани, кличући са Давидом: у Богу је спасење моје и слава моја, - верно певаше Богу: Алилуја.


Икос седми


Ново зло показа онај зли служитељ сатане, Диоклецијан, када у безумној ревности својој за идоле нареди да те отровом напоје, Георгије. Али ти пун вере и наде, иако испи смртоносни отров, ипак остаде неповређен, богославни. 
Стога ти и ми кличемо:
Радуј се, јер се у нади на Бога живога ниси посрамио.
Радуј се, јер мучитеља ни у шта ниси рачунао.
Радуј се демона прогонитељу.
Радуј се волшебних замки разоритељу.
Радуј се, јер се тобом Бог показа диван у светима Својим.
Радуј се, јер се тобом име Христово побожно слави.
Радуј се, Георгије, велики победоношче.


Кондак осми


Необичан и страшан савет даде један врач незнабожном цару: да нареди теби, да у доказ истинтости вере Христове васкрснеш мртваца речју. А ти, свети Георгије, ништа не сумњајући, клицаше ономе који није Бог мртвих него Бог живих: Алилуја.


Икос осми


Свежељени и преслатки Исус, кога ти, свеблажени Георгије, беше свом душом и свим срцем заволео, чувши топло мољење вере твоје, нареди брзо да по речи твојој васкрсне мртвац, ради прослављења имена Свог и утврђења верних, а на удивљење и богопознање неверних и ослепљених. Тога ради ми ти по дужности кличемо:
Радуј се, јер Господ сила дивне ствари показа на теби.
Радуј се, јер Он тобом васкрсе мртваца из гроба.
Радуј се, јер ослепљеном врачу ти дарова духовно прогледање вером.
Радуј се, јер многима што ради Христа пострадаше ти показа пут у Светињу над светињама.
Радуј се Рима удивљење.
Радуј се хришћанског рода узвишење.
Радуј се, Георгије, велики победоношче.


Кондак девети


Сви Анђели узнесоше хвалу Богу што Ти дарова такву храброст, Георгије свети, те Ти и у тамничном заточењу не престаде молитвено стражити. Тога ради Ти, као велики тајник Божје благодети, удостоји се у виђењу видети Господа где венцем бесмртности кити главу Твоју, да бисмо и ми клицали с Тобом: Алилуја!


Икос девети


Даровити говорници не могу красноречивим језицима својим изрећи достојне похвале Теби, богославни Георгије, због многих подвига и мука које си добровољно поднео за Христа и Цркву. Тога ради и ми, не знајући да Те достојно похвалимо, кличемо Ти овако: 
Радуј се, јер си драговољним страдањем за Христа и Цркву распео старог Адама у себи! 
Радуј се, јер си за јуначко страдање примио из руке Господње венац правде! 
Радуј се, правило побожне ревности!
Радуј се, узору духовне смерности! 
Радуј се, јер си не себи него јединоме Христу дивно угодио!
Радуј се, јер си за Христа на разноврсне смрти готов био! 
Радуј се, Георгије, велики победоношче!


Кондак десети


Желећи да спасеш душе што пропадају у тами идолопоклонства, богољупче Георгије, Ти си као Илија силно ревновао за Бога: јер ушавши у храм идолски, Ти си силом Божјом разјурио демоне, полупао идоле, посрамио жречеве, и као победитељ, не са људима него са Анђелима певао си Богу: Алилуја!


Икос десети


Скамењена срца мучитељ Твој, свети Георгије, не познаде Бога који очевидно чудотвораше преко Тебе, него до краја остаде неосетљивији од камена, затискујући уши своје као аспида. Зато он нареди да Ти као злочинцу одсеку главу на гледалишту. А Ти, патећи због погибије његове душе, радосно прими смрт, због које те ми с љубављу величамо овако:
Радуј се, јер си веру, наду и љубав до краја сачувао!
Радуј се, јер си при престављењу свом многа и велика чудеса сатворио!
Радуј се, јер си мачем благовољења Божја овенчан на земљи!
Радуј се, јер си славом и велељепијем украшен на небу!
Радуј се, човече Божји!
Радуј се, сјајни војниче Христов!
Радуј се, Георгије, велики победоношче!


Кондак једанаести


Молење си више од других узнео Пресветој Тројици, свети великомучениче Георгије, не само речју и умом него живим приношењем свега себе на жртву: Јер угледајући се на распето за нас Безазлено Јагње Христа, Ти си драговољно положио душу своју за пријатеље своје. Стога, мада смо неспособни за похвалу таквог јунаштва Твог, ипак као захвални ми певамо дивноме у светима Богу: Алилуја!


Икос једанаести


Богоизабрани Георгије, Ти си житељима земље лучезарни светионик Истините Светлости, јер просветљујеш срца верних и водиш све к божанственом познању, поучавајући и нас да весело кличемо:
Радуј се, јер у пресветлим дворима анђелским обитаваш!
Радуј се, јер не у преносном смислу него истински
и стварно имаш заједницу са незалазном Тројичном Светлошћу!
Радуј се, хранитељу сиромашних и заштитниче злостављаних.
Радуј се, лекару болесних и браничу царева!
Радуј се, покровитељу православних војника у биткама!
Радуј се, усрдни молитвениче за спасење грешника!
Радуј се, Георгије, велики победоношче!


Кондак дванаести


Знајући благодат дану Ти од Бога, ми празнујемо Твој спомен, великомучениче Георгије, и с усрдном молитвом прибегавајући к чудотворној икони Твојој, ми се свесилном помоћу Твојом о Господу ограђујемо као неразрушивом тврђавом. Тога ради величајући Те, ми свесрдно кличемо Богу: Алилуја!


Икос дванаести


Опевајући славну кончину Твоју којом си се прославио као сјајан војник Христов, ми Те молимо, страдалниче Георгије: Буди нам у свему помоћник на добро, и услиши нас који Ти од свег срца кличемо:
Радуј се, јер се Црква верних Тобом просвећује!
Радуј се, јер се име Твоје и међу невернима прославља!
Радуј се, Исповедника дивна славо!
Радуј се, Мученика висока похвало!
Радуј се, тела наших исцелитељу!
Радуј се, молитвениче за душе наше!
Радуј се, Георгије, велики победоношче!


Кондак тринаести


О, свеблажени и свети великомучениче Георгије, прими ово наше слављеничко појање, и избави нас од свакога зла Твојим топлим посредовањем пред Богом, да бисмо с Тобом клицали: Алилуја!


Овај се кондак говори три пута. Потом се читају Икос 1. и Кондак 1.




Молитва прва светом Георгију


О, свеславни, свети великомучениче и чудотворче Георгије погледај на нас брзом помоћу својом, и умоли човекољупца Бога, да нас грешне не осуди по безакоњима нашим, него да поступи с нама по великој милости својој. Не презри мољење наше, него нам испроси од Христа Бога нашег тих и богоугодан живот, душевно и телесно здравље, плодност земље и изобиље у свему, и да блага дарована нам од свемилосрдног Бога преко Тебе, не окренемо на зло него на славу светог имена Његовог и на прослављање моћног заступништва Твог; да Господ да православним хришћанима победу над непријатељима; да их укрепи непоколебљивим миром и благословом; нарочито пак да нас окружи војском светих Анђела Својих, како би смо се, по изласку нашем из овог живота, избавили од замке лукавога и страшних ваздушних митарстава његових, и неосуђени предстали престолу Господа славе. Услиши нас, страдалче Христов Георгије и непрестано моли за нас Триипостасног Владатеља свих Бога, да Његовом благодаћу и човекољубљем, а Твојом помоћу и посредовањем, обретемо милост; да са Анђелима и Арханђелима и свима Светима станемо с десне стране праведнога Судије, и да Га увек славимо са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин!


Молитва друга светом Георгију


Свети, славни и свехвални великомучениче Георгије! Сабрани у храму Твом и приклоњени пред светом иконом Твојом, ми молимо Тебе познатог посредника наших жеља: Моли с нама и за нас милосрдног Господа; да нас по неизмерној доброти Својој милостиво услиши; да не превиди наше молитве односно нашег спасења и живота, и да нам дарује победу над видљивим и невидљивим непријатељима вере наше и спасења нашег. И опет припадајући Теби, свети победоношче ми Те молимо: даном Ти благодаћу укрепи у борбама православне хришћане; разруши силу насрнулих непријатеља; нека се постиде и посраме, и безочност њихова нека се сломи; нека познаду да ми имамо божанску помоћ; свима што су у невољама и опасностима укажи своју многомоћну заштиту; и умоли Господа Бога, свих твари Саздатеља, да нас избави од вечних мука, да бисмо, исповедајући Твоје заступништво, једнако прослављали Оца и Сина и Светога Духа, сада и свагда и кроза све векове. Амин!