Старац Стефан Каруљски ... о последњим временима

 

Старац Стефан Србин (или Стефан Каруљски), веома значајна личност православља, проживео је пола века на Светој Гори. Током тих пет деценија, овај монах се истакао поучавањем, тј. способношћу да православну хришћанску веру пренесе другима, али и својим интересовањем за многа важна питања са којима се суочава савремени човек. Рођен 1922, умро је у децембру 2001. (по старом календару, 21. новембра) у Београду, у доби од 79 година. На Светој Гори је живео од 1950. до 2000, до годину дана пре своје смрти.

Једна тема о којој је често говорио старац Стефан Каруљски је она која се односи на крај света и на догађаје повезане са тим: о појави Антихриста, о броју 666... Није био мали број оних који су се интересовали за ова сложена питања. Монах је увек био спреман да пренесе своје ставове о овим темама, о чему су остали и записи. Ево шта је рекла и записала ова велика личност православља:

„Када видите да Јевреји граде Соломонов храм, треба да прибавите намирнице за 3-4 године, а нарочито брашно... Пре него што почну изградњу храма, не треба да се припремате. Господ ће дозволити да храм изграде непосредно пре коначног краја света. Пре тог времена није могуће да га изграде, јер ће у њему владати њихов цар, чије име означава катастрофу, а које је већ почело да се поставља у виду броја 666 на оне који не схватају да их због тога чекају вечне муке. Овај цар катастрофе ће седети и над њиховим главама и неће моћи да га се отарасе. Ово ће учинити Господ када дође време страшног последњег суда. Пре него што се заврши историја света, десиће се још један важан догађај за који савремени писци теолози мало или скоро ништа не наводе. Јевреји ће се обратити Господу Исусу Христу и прећи у хришћанство. Наравно, не сви. Када ће се то десити? Или у време Антихриста, када увиде и у стварности да их је Антихрист завео на странпутицу, или пре тога. Ово ће показати време. Овде могу да кажем са сигурношћу да ће се све то догодити, али ништа више от тога…“

Запиткиван од стране многих верника да ли ће бити знакова који ће најавити други Христов долазак и крај света, старац би им објашњавао:

„Према учењу Светог Писма, знаци и ужасни весници краја света и другог долазак нашег Господа нашег Исуса Христа су:

- умножавање неправде међу људима,

- проповедање Светог Јеванђеља широм света, свим народима,

- природне катастрофе,

- долазак Антихриста,

- борба против Свете Христове Цркве...“

Специфични примери знакова који ће претходити крају материјалног света, а које је навео старац Стефан су: „У време краја света, безакоње ће достићи врхунац. У свету ће владати злоба и мржња. Тада међу људима неће постојати ни љубав, нити узајамно поштовање. Наравно, неће је потпуно нестати, али у већине људи ће љубав захладнити. Људи ће се мрзети, свако ће бринути само о себи и настојаће да нанесе штету својим ближњима.

Истовремено ће се поколебати у вери и повероваће многим преварантима и лажним пророцима. Безакоње међу људима ће владати у толикој мери да неће препознати знакове краја света, које ће Господ послати у виду разних природних катастрофа и на крају, самог Антихриста.

Као што је било у данима Ноја, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. У свету ће се умножити чулност, стомакоугађање и пијанство у толикој мери да туге и невоље које ће им послати Господ да их освести - глад, земљотреси, болести и на крају страшне муке од стране Антихриста људима пијаним од разврата - неће код њих изазвати никакав осећај страха и потребе за покајањем…“

Тумачења које је дао старац о Откровењу, односно о личности Антихриста и о „броју звери“, тј. 666, била су предмет многих расправа. Тумачења су заснована искључиво на Јовановом Откровењу и потпуно су у складу са учењима наше Цркве. Ево шта је заправо рекао старац Стефан:

„Тајна о Злом се чува у великој тајности од нас. Они који раде на томе - а зна се ко су - чине све да буде рођен и да одрасте у великој тајности овај изрод зла, да се поучи методама Сатане, односно да се у почетку прикаже као добар, слаткоречив, побожан, научен да пости, заштитник хришћана, тј. да се претвара што више и боље може под обличјем јагњета док се не приграби власти. А онда ће збацити маску и показати толику злобу, колику свет још није видео.

Ову злобу ће први осетити на својој кожи Јевреји, који су га и били довели на власт. Они ће покушати да га збаце, али неће моћи. Тек тада ће Јевреји признати Господа нашег Исуса Христа и тек онда ће збацити са лица маску тј. вео који су носили толико хиљада година, па ће се обратити Христу и плакати за њим, као што удовица мајка плаче кад сахрањује сина јединца. Тек тада ће Јевреји прихватити хришћанство и окренути се Исусу Христу“.

Старац је такође рекао о појави Антихриста:

„Кад почне изградња Соломоновог храма, биће већ сасвим извесно да је Антихрист ту и да нам преостаје само неколико година живота на Земљи. Онда нам не остаје ништа друго осим да прибавимо намирнице, јер ће владати потпуна несташица, чак и међу онима који су примили печат Антихриста и број 666. Свети Оци кажу да ће нарочито они који су примили печат и осећати много већу глад и да ће због недостатка хране јести лешеве људи који ће умирати од глади на све стране. Они који не прихвате печат и број, уз Божију помоћ ће издржати да не једу лешеве…“

Следи још неколико одломака о томе о чему је говорио старац Стефан, а који се односе на последња времена и који би требало да нас наведу на размишљање.

„Пред нама су дани важних догађаја. Хришћанство још није рекло последњу реч. Преко нас ће се ширити име Христово. Преко нас ће бити и последњи страшни суд. Ми нећемо судити само свету већ и палим духовима, узроцима свих зала. Када? Када Господ испуни Своје царство новим душама, уступивши им место палих духова, као што је јасно написано у Давидовим псалмима. Када не буде више било оних који желе спасење, већ само оних који су се у потпуности предали служењу Злом и који неће више желети ни да чују за Господа, тада ће се остварити Божија воља да настане крај овог видљивог материјалног света, који неће бити уништен, али ће се ватром претворити у ватру, као када ковач топи метал и лије га у калуп дајући му облик који жели. Током ових страшних догађаја, Господ ће крити Своје вернике и упркос страшним прогонима ће се тајно служити Света Литургија, а једина молитва ће тада бити: „Господе, дођи што пре…“ Господ неће каснити. Доћи ће и узвисити и ујединити војујућу земаљску Цркву са победничком небеском Црквом и том царству неће бити краја“.

Све горе наведено је од посебног интереса и представља јединствене документе наше новије хришћанске традиције. Ево шта је још рекао о последњим временима старац Стефан:

„Током владавине Антихриста ће бити веома страшних прогона Свете Цркве. Тада нико неће бити у стању да поучи људе шта је добро, већ само шта је зло. Тада ће бити довољно да се свако повуче тамо где му покаже Господ и да се моли за што бржи долазак Господа. Пре владавине Антихриста, свако треба да се побрине да се спасе што више људи, па ће добити велику награду од Господа. Сада нам је време проповеди. То бива према даровима које нам је свима дао Господ: писањем, подсећањем, саветима... Немој крити свој дар. Још много тога може да се уради за спасење нас и ближњих, а посебно оних које нам је поверио Господ. Чим почне владавина катастрофалног Антихриста, одмах пођи, сакриј се и чекај Господа…“

Потресне су старчеве речи, али још потресније је оно што следи у вези доласка пророка Илије, као што је иначе записано у Откровењу Јовановом, а за кога старац Стефан Србин пророкује:

„Треба да знамо да ће седам година пре краја света доћи пророк Илија и пророк Енох, да проповедају народу да не прими Антихриста и његов катастрофални број и печат. Из непотврђених извора сам сазнао да је пророк Илија већ дошао и почео проповед у светом граду Јерусалиму. То ми је рекао очевидац. Ако је ово истина, онда нам је остало веома мало живота на земљи. Добро би било да свако искористи ово време и учини нешто за свој и за вечни живот. Не треба да чекамо, јер ће брзо проћи ово кратко време.

Прво, одреци се својих грехова. Погледај у своју душу да би пронашао који грех те је највише савладао и одмах покрени борбу против њега. Покај се и исправи свој живот. Немој дозволити да дочекаш суд Божији са овим грехом на души. Онда ће бити касно за покајање. Остави тај грех раније, замени га неким добрим делом, обрати се Господу свим својим срцем и душом и плачи пред Господом молећи да ти опрости и да те помилује. Твој свети анђео чувар ће прикупити твоје сузе и твоје покајање и представити их пред Господом када буде судио…“

У овом тренутку, морамо да прокоментаришемо изјаву старца Стефана о томе да је пропрок Илији већ дошао, заједно са пророком Енохом. Према светој књизи Откривења, два пророка ће се борити против мрачног тиранина човечанства, али ће их он поразити и убити. Када је старац Србин рекао да је пророк „дошао“, следио је уходану стазу пророчких записа да се увек говори о неодређеном времену, али и да се покаже да су ови светски историјски догађаји веома близу, у сваком случају не тако далеко од нашег времена. Не мисли, дакле, дословно да је пророк Илија започео проповедање, али жели да симболично покаже да неће каснити да се појави и бори против Антихриста.

Отац Стефан је рекао још нешто што такође заслужује да буде забележено:

„Када будете видели и чули да су Јевреји уништили Омарову џамију у Јерусалиму и почели да граде Соломонов храм, тада ће бити време да почнете да прибављате намирнице, а нарочито брашно за неколико година, да не бисте били приморани да због глади примите печат Антихриста и број 666. Али ни то вам неће много помоћи, јер ће бити велика глад и суша. Пре почетка изградње Соломоновог храма није потребно прикупљање намирница, јер још неће бити близу крај, а неће бити ни када буду прикупљали материјал и драго камење за храм. Крај ће доћи када храм буде био изграђен и кад у њему буде започео своју владавину Антихрист…“

Коначно, хајде да научимо један начин који је старац навео, како можемо сачувати брашно на дужи период да се не поквари, у тешким временима који нам предстоје. Овде је веома интересантан извод из његовог учења:

„Не знам како су били успели да сачувају жито да се не поквари за време 14 година глади, када је у Египту живео целомудрени Јосиф. То је остало тајна за све нас. Али вас могу посаветовати на који начин да сачувате брашно пшенице за много година а да се не поквари.

Узмите конзерву од 20 кг, једну од оних где стављају сир, са округлим поклопцем. Узмите свеже брашно и напуните је до врха, стално притискајући одгоре да стане што је могуће више брашна и да не буде ваздушних празнина. Ставите одгоре мало сувог босиљка и затворите поклопац конзерве. Ставите лепак око поклопца, како не би улазио ваздух. Намажите споља конзерву уљем да не би зарђала, па је оставите на место. На овај начин, брашно може да се одржи преко 10 година. Ово сам лично опробао. Сачувајте и другу храну од пропадања на начин који ће вас научити Бог…“

Из књиге „Православни старци о кризи“, издавач Елефтери Ора

Понизност као врлина

Питање:
Помаже Бог, Поштовани оци, молим Ваш да ме упутите како да најлакше објасним ближњем шта је то понизност као Хришћанска врлина. Приметила сам да одређене невоље које прате ту особу у животу настају као недостатак понизности, а кад сам му то покушала добронамерно рећи, помислио је да му говорим о понижењу, тј да му предлажем да се понижава те тиме негира достојанство личности. Како неком ко је крштен, али не живи у вери објаснити разлику и да ли ја као лаик, која задњих пет год живим црквеним животом, треба то да чиним, тј да још ненаучена почињем да учим друге. Велико хвала на труду и љубави што нам кроз овај сајт помажете да узрастамо у вери. Вера

Одговор:
Драга сестро, Можда си у свом писму, а свакако и при саветовању својих пријатеља, употребила мало грубљи синоним за хришћанску врлину смирености, смероноумља – понизност. Зато је и Твој пријатељ, када си му најдобронамерније саветовала да се смири пред Богом, па и пред људима, схватио то као понижење. А смиреност је врлина коју је Христос стално истицао. Свети Јован Златоусти каже: „Смирење је темељ, мајка и почетак свих добродетељи. Зато је Христос њиме и отпочео учење о блаженствима (Матеј 5, 3) “. На другом месту овај Светитељ говори: „Христос је најбољи пример смирења. Целим својим животом на земљи Он учи људе смирењу. Ма колико се ти смирио, никад не можеш да се смириш толико, колико се смирио твој Господ… Ти се смираваш за себе, а Он за тебе“. Слично саветује и Свети Исак Сирин: „Ако неко запита како се стиче смирење, одговоримо му: доста је ученику да постане сличан своме учитељу и слузи да постане сличан своме господару (Матеј 10, 25) . Гледај какво је смирење испољавао Онај који га је заповедио и који даје овај дар, подражавај Му и стећи ћеш га. И још: непрестаним сећањем својих погрешака и близине смрти…“ О томе како се смирење може задобити учи нас и ава Доротеј: „Смирење се стиче испуњавањем заповести Божјих. Што се човек више духовно богати, све је смиренији, слично гранама дрвета које се под теретом рода савуијају ка земљи. Што је човек ближе Богу, све више увиђа своје сиромаштво и ништавило и све се више смирује“. Коначно и Свети Василије Велики саветује: „Смирење се стиче угледањем на пример Господа, који је рекао: Научите се од мене, јер сам ја критак и смирен срцем и наћи ћете покој душама вашим (Матеј 11, 29) . Још ћу Те, драга сестро, упутити на мисли Преподобног оца Јустина Ћелијског, који о смерности овако пише: „Смерност је почетна врлина и почетак свих врлина, као што је гордост почетни грех и почетак свих грехова… Смерност је душа свих јеванђелских врлина. Јер без ње – свака јеванђелска врлина постаје порок. Стога је смерност – темељ хришћанства, на коме хришћанин зида помоћу осталих светих врлина своју „вечну кућу“. У сфери мишљења смерност се пројављује као смиреноумље. А смиреноумље и јесте: о свему мислити, умовати Богом; сваку мисао Њиме водити, Њиме руководити, Њиме хранити, Њиме контролисати. Такав човек искрено сматра друге већима од себе и бољима од себе. Смираваш ли се пред људима Господа ради, Господу радиш, не људима; служиш ли људима Господа ради, Господу служиш, не људима. Зато и награду даје Господ, а не људи“. Ових неколико мисли Светих Отаца о смирености (понизности) помоћи ће Ти да схватиш шта то значи смиривати се и учити понизности, па тако саветуј и своје пријатеље. Не само да имаш право да друге, неискусне у вери, поучаваш, већ Ти је то и дужност, коју си примила на Светој тајни крштења, односно миропомазања, по речима Светог апостола Петра: Ви сте род избрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен… сада сте народ Божји (1. Петрова 2, 9-10) . Добијену благодат на крштењу морамо неговати, развијати, морамо непрестано учити, како би могли поучавати и друге. И поучавати их у правој вери, у истинском предању, јер „Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Црству небеском“ (Матеј 5, 19) . Учи, драга сестро, а поучавај и друге у свом окружењу. Благослов Божји и милост Његову призива на Тебе и Твоју породицу О. Душан

Молитвено правило за спас српског народа (особито на Косову и Метохији)

Молитвама Светих Отаца наших Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.
Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.
Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше имена твога ради.
Господе помилуј (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивог.

Псалам 3:
Господе, како је много непријатеља мојих! Многи устају на мене. Многи говоре за душу моју: нема му помоћи од Бога. Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју. Гласом мојим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје. Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува. Не бојим се много хиљада народа што наваљују на мене. Устани Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти бијеш по образу све непријатеље моје; Ти разбијаш зубе безбожницима. Од Господа је спасење. Нека буде на народу Твом благослов Твој.

Псалам 69:
Боже, похитај да ме избавиш; Господе, да ми помогнеш! Нека се постиде и посраме који траже душу моју! Нека уступе натраг и осрамоте се они који ми зло желе! Са стидом нека се врате натраг и осрамоте они који ми говоре: тако, тако! Нека се узрадују и узвеселе Тобом сви који траже Тебе, Боже, и који воле спасење Твоје; нека стално говоре: велики је Господ. А ја сам сиромах и бедан, Боже, помози ми! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Господе, не закасни!

Псалам 141:
Гласом својим ка Господу вичем, Гласом својим Господу се молим. Изливам пред њим мољење своје, тугу своју пред њим казујем, кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу којим ходам, сакрише ми замку. Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју. Вичем к теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих. Чуј јадиковку моју, јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене. Изведи из тамнице душу моју, да славим име твоје. Око мене ће се окупити праведници када ми учиниш добро.

Теби, Богородице, Војвоткињи која се бори за нас, ми, слуге твоје, узносимо победне захвалне песме јер смо се избавили од зала; но и сада, пошто имаш моћ непобедиву, ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо: радуј се, Невесто неневестна!

Тропар Св. кнезу Лазару (глас 3):
Красоту зажелев славе Божје, у земаљском Њему благоугодио си, и уручени ти талант, добрим трудом удвостручио јеси. Њега ради и боривши се до крви, и отуд плату за муке своје, као мученик примио си од Христа Бога. Њега моли да спасе прослављаче твоје, Лазаре.

Тропар св. српским мученицима (глас 8):
Због верности Богу и Божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели; а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: «Имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај децо бесмртности». Ми на земљи род ваш кличемо вам углас: мученици нови молите се за нас.

Молитва Богородици:
О Пресвета Госпођо, Владарко Богородице! Ти си узвишенија од свих Анђела и Арханђела, и драгоценија од свеколике творевине; ти си помоћница онима којима је неправда учињена; ти си нада безнадежнима; ти си заступница убогих, утеха ожалошћених, хранитељка гладних, одећа нагих, исцељење болних, спасење грешних. Ти си помоћ и заштита свим хришћанима! О, свемилостива Госпођо, Дјево Богородице, Владарко, милошћу својом спаси и помилуј благоверни православни род наш; спаси, Госпођо и помилуј слуге твоје: најсветијег патријарха нашег Иринеја, високопреосвећене митрополите, архиепископе и епископе, и сав свештенички и монашки чин; благоверне чланове управе, војеначалнике, градоначалнике, христољубиву војску и све православне хришћане. Заштити их часном ризом својом и умоли, Госпођо, Христа Бога нашег, који се из тебе оваплотио без семена, да нас својом вишњом силом наоружа против невидљивих и видљивих непријатеља наших. О, свемилостива Госпођо, Владарко Богородице, подигни нас из дубине греховне и избави нас од глади, погибије, земљотреса, помора и потопа, од огња и мача, од најезде туђинаца и међусобног рата и распри, од напада вражјих и шкодљивих ветрова, од смртоносне ране и сваког зла. Подај, Госпођо, мир и здравље слугама твојим, свим православним хришћанима, и просвети им ум и очи срца на спасење. И удостој нас, грешне слуге твоје, царства Сина твог, Христа Бога нашег. Јер је моћ његова благословена и свепрослављена, са Беспочетним Оцем његовим и са Пресветим, Благим и Животворним Духом његовим, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва Господу Исусу Христу
Господе, Боже силâ, Боже спасења нашег, Боже који сам чиниш чудеса, погледај милостиво и снисходљиво на своје смирене слуге и чуј нас човекољубиво и помилуј. Ево, наши се непријатељи скупише против нас, да нас униште и да разоре светиње наше. И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас, и да се не можемо одупрети њиховом мноштву ако нам ти не помогнеш. И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама Ти се молимо: помози нам, Боже Спаситељу наш, и избави нас ради славе имена твог, да не би рекли непријатељи наши: «Гле, оставио их је Бог, и нема Онога ко их избавља и спасава», него да познају сви народи да си Ти Бог наш, а ми деца твоја, увек заштићавана твојом влашћу. Покажи нам, Господе, милост твоју, да би се и на нас примениле речи које је Мојсије рекао Израиљу: „Будите одважни, стојте, и видећете спасење Господње, јер ће се Господ борити за вас“. Дај нам добро знамење, да виде сви који мрзе православну веру нашу и нас, да се посраме и смире. О Господе Боже наш, Спаситељу, Снаго, Надо и Заступништво наше, не помени безакоња и неправду народа твог, и не окрени се од нас у гневу своме, него милостиво и снисходљиво посети своје смирене слуге. Дођи нам у помоћ и разруши лукаве намере оних који нам зло мисле; суди онима који нас вређају, и покори оне који се против нас боре; обрати њихову нечисту дрскост у страх и бекство. Опрости грехе онима којима си доделио да у борби положе животе своје за Веру и Отаџбину, и дај им нераспадљиве венце у дан праведног Суда твог. Јер си Ти Заступник, Победа и Спасење свих оних који се надају у Тебе, и Тебе славимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

/ Ко хоће више од овога, може, по сопственом нахођењу, укључити у ово правило и неке друге псалме (на пример: 33, 34, 43, 63, 73, 82), или неки акатист (рецимо: “Свемогућем Богу при најезди искушења”) или се молити на бројанице – “Господе Исусе Христе, Сине Божји, (или: Пресвета Богородице) спаси српски народ и земље од сваког зла”/.